Ovako nešto mi je do pre godinu dana bila suluda
pomisao koje sam se stravila. Kada su u
Beogradu počeli da postavljaju novogodišnje osvetljenje, a ja sve više i više
garderobe na sebe, počela sam da razmišljam o tome da svoje višemesečno trčanje
sa Ade Ciganlije, Košutnjaka i Savskog keja preselim na traku u nekom fitnes
centru.
Ali kako da pređem na traku i u zatvoreni prostor, a
da prethodno nisam bar probala da trčim napolju po zimi? Morala sam da se uverim
da li je to u mom slučaju uopšte izvodljivo. Onda je došao vikend i pao je neki
„mršavi“ sneg i moja odluka da trčim na traci.. Hladno je, u stvari pre, prehladno je, a ja moram
na slavu, preješću se, pa gde ću sada napolje... i slični izgovori su mi se
celo prepodne vrzmali po glavi... ali onda stiže neočekivani predlog da idem na
Košutnjak sa drugaricom i njena dva sina, dva mala antihrista. Možda bih mogla
tamo da trčim? Razmišljam da od dva zla biram manje. Kako više volim hladnoću
od treninga u zatvorenom, ipak biram Košutnjak. Temperatura u kolima je bila 20C,
a napolju 3C. Nije strašno, ali ako mi se dopadne, treba razmišljati i o
minusima koji dolaze i šta ću u tom slučaju.
Traka vs. trka?
Ispostavilo se da je trčanje u zimskim uslovima lakše
nego što sam mislila. Samo se treba držati nekih osnovnih pravila i saveta:
1. Trčanje u grupi je fenomenalno. Ako neko odustaje
drugi je tu da ga „pogura“, motiviše. I toga ću se pridržavati i po minusu i po
snegu. Nekada su to dva antihrista za kojima moram da trčim, htela ne htela, a
nekada je to moja grupa run&fun.
2. Za kućne ljubimce obavezna zimska oprema ;) Sa njima
je trčanje podjednako interesantno kao i u grupi.
3. Po hladnom vremenu ne oblačiti na sebe “jorgan“ kao
što sam to jednom učinila pa čim sam se zagrejala nisam znala gde ću sa tolikom
gardarobom. Obavezna kapa i obavezne
rukavice! Toplija oprema ali nikako više od tri sloja garderobe.
4. Voda, voda ili još bolje topli napitak... čaj! Ne
dozvoliti da telo dehidrira.
5. Razbijanje monotonije treninga - topli predlog je menjanje
lokacija za trčanje. Ujedno može da se ode na izlet i kvalitetno provede
slobodno vreme u prirodi.
Zaključila sam da mi nije bitan tempo trčanja kao ni koliko ću zaista dugo trčati, već mogućnost da uopšte trčim po hladnom vremenu i ne dozvolim sebi menjanje staze za traku. Možda ću i skratiti uobičajene kilometre, metre, stazu… ali neću preći na traku. Pa, izgleda da sam prevazišla strah od trčanja, ili je to bio strah od smrzavanja ;) Da, umesto trake biram trku!
Jeste hladnije, ali je i izazov, a tek će biti kada
padne sneg i temperatura ;)
