TRČIM dakle postojim!

Još jedan trening, udah, izdah, osmeh…mala pauza i sećanje me vrati par meseci unazad……rezultati nalaza loši - anemičnost i sportsko srce. Svi moji dugogodišnji izgovori da meni ne treba bavljenje sportom i zdrava ishrana, jer zaboga imam dobru liniju, su pali u vodu. U jednoj sekundi shvatila sam da nema ni mene ako nemam zdravlje! Na moju sreću, bilo je dovoljno samo malo motivacije,  pozitivnih i veselih ljudi oko mene, dobra oprema i “open space” pa da počnem da gledam život iz drugog ugla.

Moj najjači utisak za proteklih par meseci je - Run&Fun ekipa. Mala probrana, simpatična, aktivna, uvek spremna za izazove i uvek u trku - naša FUN grupa. Trčanje je postalo naša strast. Subote su se smenjivale jedna za drugom, a naši treninzi se nisu više završavali ustaljenom rečenicom “Vidimo se sledeće subote”. Nekako spontano počeli smo da ostajemo na Adi nakon treninga. Uz kafu, sok, mnogo smeha, saveta, iskustava i anegdota vremenom smo jedni druge slušali, bodrili, savetovali i tako postali pravi mali, ali odvažan tim! Očigledno je bilo da nas adrenalin sve pokreće i donosi radost na naše lice.  

Ponosna sam na sve ljude iz grupe koji su posle mnogo, mnogo godina neaktivnog načina života potrčali i učinili nešto za sebe. Na sve one koji su se “odlepili” od kauča i kompjutera, na one koji su povećali svoju fizičku aktivnost, smršali, spremili se za leto i kupaće kostime. Pa čak i na one koji su se tu našli slučajno, iz radoznalosti, a ostali da trče, pa čak i na one koji su se mučili i one koji su nas“mučili” da izdržimo ;) 

Ponosna sam i na sebe. Pobedila sam dugogodišnji strah od pasa i odlučila da je vreme da imam kućnog ljubimca. Čak i kada mi se ne ide u na trening, Asja mi je motivator. Za par meseci uspela sam da od sporog puža postanem brza kornjača! ;) Povećavala sam minutažu, uhvatila dah i ono što mi se pre par meseci činilo kao nemoguća misija, savladala sam. Sada trčim i ne ispuštam dušu. U ratu sam sa cigaretama, u miru sam sa mojim Boost patikama ;) 

Posle dužeg vremena vratila sam se onim sportskim navikama koje sam bila zaboravila, osećam se dobro, zdravije, istrajnije, lepše i poletnije ;) Dobila sam neke nove ljude, snagu, istrajnost i samopouzdanje. Da nije bilo adidasa, da nije bilo Run&Fun grupe, da nije bilo bloga, ne znam koliko bi još vremena prošlo do ovog fenomenalnog osećaja  da imam snagu, da imam život i sve konce u svojim rukama. Da nema nemogućeg, jer ja postojim da sebi dokažem da je to što zamislim moguće. Ne mogu više zamisliti neki drugi put, stazu, izazov. Priznajem, nije bilo lako, ali je bilo super zabavno i naravno nastavlja se! ...Dosta sam odmarala, glas trenera me uvek vraća na obećanje koje sam sebi dala i trčećim korakom nastavljam svoj trening sa adidas Run&Fun grupom.

Cool trčanje

Od kada saм počela da trčim sa  RUN & FUN grupom na Adi sve više primećujem oko sebe – GDE i KAKO  ljudi trče. Kao da je ceo grad u TRCI i FRCI, svi negde jure i žure. I dok ja za sada rekreativno trčim svake subote na Adi, neki drugi ljudi vole neobična trčanja, koja su meni u najmanju ruku COOL.

Trka do nebeskih visina!

Trčanje uz stepenice Beograđanke i ove godine ima tajming 2minuta do vrha?! LUDILO! Da li ste probali? Ja jesam! Verovali ili ne još kao student istrčala sam do 23. sprata. Ne sećam se tajminga, ali se sećam da sam kasnila na gostovanje u Jutranji program. Ispred lifta me je čekao  Marfi i njegov Zakon “NE RADI LIFT”! Nisam čekala majstore ili katapult već sam udarila u trk. Negde usput ispustila sam dušu i rumena u obrazima, bez daha obavila svoju studentsku dužnost ;) Bila je to moja trka života, neznajući koliko me tek trčanja čeka… 

Trka za šoping!

A na kakvu tek trku smo mi žene spremne zarad dobrog šopinga?! Kupoholičarke svake godine na 8 cm visokim štiklama, trče, padaju, ustaju, ali sve sa istim žarom – bore se za šoping!! Uvek mi se to činilo kao nemoguća misija…. A onda jedan uobičajeni izlazak u grad i konobar koji sa terase viče “Čiji je plavi pežo? Odnosi ga pauk!!”  NEEEEE, pomislih, auto moje mame odnosi pauk?! Izletela sam kao metak. Nisam verovala dok nisam probala, ali trčanje u visokim potpeticama, a da ne završiš u gipsu je itekako moguće. A to dokazuju i devojke širom republika bivše Juge, koje u štiklama trče, padaju, ustaju i osvajaju vaučere za šoping. Sad sam i ja jedna od njih, već prošla kvalifikacije J

Trčanje  za autobusom

Na lestvici od 1 do mrzim trčanje za autobusom, puca skala! Jer to je opasan sport. Tu ima mnogo kako agresivnih trkača, tako i veterana. Motiv uhvatiti bus, još bolje sedište, prevazilazi svaki drugi. Ja ne trčim za busom, uvek mislim doći će drugi, zar ne?! Dok ne odem u predgrađe gde trocifreni bus stiže svake prestupne i tu nema šale. Kad ga spazim letim, a sve na “krilima” onog saznanja da sledeći dolazi tek za sat vremena!

Da ne bude zabune, trčanje za busom može doneti i slavu i zaradu J Lokalni altetski trener spazio je Džefri Belogan, učesnika Olimpijskih igara u Londonu, upravo dok je trčao za autobusom, kojeg inače nije uspeo da stigne J.  

Trčanje  u venčanicama!

A da trčanje može biti i komično i romantično dokazuje i Trka u venčanicama. Njih 100-ak sve sa onom “wedding” opremom na sebi trči već tri godine u Beogradu zavidnih 150 metara. I tek da se zna, nagrada nije mladoženja, ali one iznova učestvuju u istoj trci. Pitam se  da li su samo uporne da osvoje bilo kavu nagradu ili samo vežbaju kako da ujure mladoženju!? Kako god, “mlade” trkačice kukaju da su im venčanice teške, da je konkurencija jaka, sudije stroge, a mladoženje nigde J …Ipak, njih stotinak uspe da pod “teškom bračnom opremom ” istrči do cilja, promovišući zdrav duh, sportski način života i brak kao instituciju. Nije mi poznato da li su neke od njih poput Julija Roberts u “Odbegloj mladoj” samovoljno predale svoje patike budućem mužu, ali ja svoje adidas patike za trčanje nikad ne bih dala nikome, pa ni budućem mužu J.

Ako vas je moja priča inspirisala, dođite subotom u 18h na Adu i otkrijte nam kako vi volite da trčite. Postanite deo naše Run&Fun ekipe, a mi ćemo deo vašeg Cool trčanja. Započnimo novo druženje kroz vaše ideje i predloge i nek naše trčanje dragi Funneri bude najzabavnije!