Već neko vreme osećam da je trčanje sa adidas
FUN & RUN grupom najbolji izbor za moj organizam. Nije lako priznajem, ali uz
zezanje i timsko trčanje osećam snagu cele grupe i taj osećaj me nosi tako da
kilometre prosto preletim. Ipak, adrenalin trčanja poželim da osetim skoro
svako veče pa vrlo često, kao nekada, odem na trčanje sama. Uvek mi treba
zanimljiva motivacija pa biram neobične lokacije, zanimljivo društvo ili cilj. Pre
neko veče, sasvim slučajno sam dobila i društvo za moju solo rekreaciju :) Nova“partnerka” za moje trčanje bila je
ženka mops –Asja :).
Asja i ja
Priznajem, već neko vreme preispitujem sebe da li da nabavim kućnog
ljubimca ili ne? Ideju ja&pas, moja prijateljica je stavila na testiranje.
Zamolila me je da joj pričuvam Asju dok je ona na putu. Nisam ni razmislila, a
već sam pristala. Vrlo brzo uhvatila sam Asjin ritam - šetnja, hrana, nemoj to, sedi, lezi, dole, ne
grizi mi patike… sve u svemu Asja je bila poslušna kuca, ali i vrlo lukava. Čim
bi počelo moje spremanje za trčanje, napravila bi tužnu facu i bez pardona mi
slamala srce :).
Cvili, laje, trči do vrata, pa onda do mojih patika, kao da
bi i ona da joj obujem neke…. I ja jedno veče prelomih - OK, idemo zajedno!
Lagano smo prošetale do Keja. Dok sam se ja zagrevala ona je
trčkara oko mene. Bila je tako slatka da su me preplavila osećanja zadovoljstva
što sam je povela sa sobom. Znam da je spora, ali nisam ni ja maratonac pomislih…
I tek što nađoh brdo opravdanja za svoje
tromo trčanje uz Asju, ovaj, inače, vrlo spor pas koji bi se najviše mazio i hranio,
je načisto odlepio na Keju. Asja je trčala kao pravi maratonac...
Kraj solo života i solo
trčanja
Par dana trčanja sa Asjom i postigle smo isti ritam. Više je
nisam vodila “golu” već je kao i drugi psi imala sportsku garderobu u tonu sa mojom
adidas opremom. Sve u svemu u nedostaku grupe
moja nova partnerka za trčanje pokazala se kao pravi izbor. Stekla sam neka
nova poznanstva, kako ja tako i Asja :) Od njih sam naučila da je moram uvek
nagraditi nekom koskom nakon trčanja i što je najvažnije, donela sam odluku –
vreme je za psa, kako za moj solo život tako I za moja povremeno solo trčanje! Razloga
je mnogo, ali ukazaću vam na meni najbitnije: svaki termin joj odgovara, ne
izvoljeva i uvek je vesela što idemo napolje. Ja ne volim da trčim sama, a ona
ne voli da ostaje kući sama, što nas čini idealnom kombinacijom! Pravi mi
društvo i skreće pažnju sa umora svojim zabavnim trčanjem oko mene. Daje mi
motiv da izdržim, jer i kada zastanem, ona se vrati po mene i lavežom podstakne
da je dosta bilo odmora. Krene dalje i bez mene, prosto je moram stići, jer ipak
ne želim da odjuri za nekim drugim ko je zabavniji za trčanje ;) Ne ostavlja me
i prati me. Nikada se ne žali kako joj je vruće i da je umorna, a iza nas uvek trče
dobri frajeri i njihovi psi :)
